Vimbldon (The Championship, Wimbledon)

Vimbldon (The Championship, Wimbledon) je najstariji i po mnogima najprestižniji grend slem turnir u tenisu. Održava se svakog juna ili jula u Londonu, počev od 1877. godine a od kako je Otvoreno prvenstvo Australije prebačeno na tvrdu podlogu 1988. Godine, Vimbldon je jedini veliki turnir koji se još uvek igra na originalnoj podlozi - travi. Vimbldon je treći od ukupno četiri Grend slema koji se igraju tokom godine (pored Australian Opena, Rolan Garosa i US Opena), gde se takmiči 128 tenisera koji se bore za titulu, a koji su učešće na ovom Grend slemu zaslužili svojim plasmanom na ATP i WTA rang listi ili su prošli kvalifikacije za isti. Titula donosi 2000 poena. Igraju se i muški i ženski mečevi u pojedinačnoj konkurenciji, kao i u parovima, i mešovitim parovima. Na Vimbldonskom turniru važe za sve igrače određena pravila ponašanja i oblačenja. Turnir je takođe poznat i po tome što nema sponzora za oglašavanje na terenima.

Privatni klub “The All England Lawn Tennis and Croquet Club” jeste ’krivac’ za osnivanje Vimbldona. Pravila koja su propisana krajem pretprošlog veka važe i danas, uz nekoliko novih detalja kao što su visina mreže i daljina servis linije od mreže. Na turniru su se najpre takmičili samo teniseri, a prvi koji ga je osvojio je Spenser Gor. To finale posmatralo je 200 gledalaca koji su platili po jedan šiling kako bi pratili meč. Sedam godina kasnije pravo učešća dobile su i teniserke, a prva koja je podigla pehar bila je Mod Votson. Kako su godine prolazile, popularnost Vimbldona je rasla. Iz sezone u sezonu broj gledalaca se povećavao, pa je bilo potrebno izgraditi novi teniski kompleks. Međutim, tek posle I svetskog rata stvorili su se uslovi za to i Vimbldon je 1922. godine dobio novi dom. Otvoren je novi centralni teren kapaciteta 14.000 sedišta. Tokom II svetskog rata kompleks je bio otvoren uprkos teškim uslovima, a koristile su ga služba civilne zaštite i vojska. U oktobru 1940. godine pet bombi palo je na centralni teren i uništilo 1.200 sedišta. Razvoj avio-saobraćaja pedesetih godina prošlog veka značio je sve veći broj tenisera zainteresovanih da učestvuju na Vimbldonu, a potreba za reformama rasla je iz dana u dan. U decembru 1967. Asocijacija teniskih profesionalaca dozvolila je igračima svih kategorija da se takmiče na turniru u prestonici Velike Britanije, a prvi šampioni u Open eri bili su Rod Lejver i Bili Džin King. U nizu važnih godina u istoriji Vimbldona izdvaja se i 1973.g., kada je 81 član ATP bojkotovao turnir jer je Teniski savez Jugoslavije suspendovao Nikolu Pilića. Prvi teniser koji je stigao do pet titula na Vimbldonu bio je Šveđanin Bjorn Borg, a njegov rekord potom su nadmašili prvo Pit Sampras, a potom i Rodžer Federer, koji imaju po sedam trofeja. Boris Beker je imao samo 17 godina kada je osvojio titulu, što ga čini najmlađim šampionom, ali takođe i prvim teniserom kojem je to pošlo za rukom, a da nije bio nosilac. Goran Ivanišević je prvi osvojio takmičenje kao dobitnik ’specijalne pozivnice’. Kod dama, najveća šampionka Vimbldona je legendarna Martina Navratilova, koja ima devet titula. 

 Kada je u pitanju učešće srpskih tenisera i teniserki na ovom tuniru, Srbija se može pohvaliti da je takođe jedna od zemalja koja ima pobednike na ovom prestižnom tuniru i to u više konkurencija. Novak Đoković je osvojio titulu u muškoj singl konkurenciji na Vimbldonu, dok je Nenad Zimonjić titulu osvojio u muškom dublu. Kada su u pitanju žene, titulom sa ovog turnina može jedino da se pohvali Jelena Janković koja je u mešovitom dublu pobedila na ovom turniru u paru sa Džejmijem Marejem.